Računari u računovodstvu
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 16 | Nivo: Beogradska poslovna škola

Sadržaj:
Uvod 3
razvoj tehničkih sredstava u računovodstvu 4
značaj primene računara u računovodstvu 5
konfiguracija računarskog sistema 7
unutrašnje hardverske komponente 12
Zaključak 15
Literatura 16
UVOD
Koristeći informacionu tehnologiju računovodstvo je postalo jedan od centralnih informacionih podsistema u funkcionalnom smislu, jer komunicira sa svim drugim podsistemima i povezuje operativne evidencije, odnosno unos podataka sa funkcijom upravljanja u poslovnom sistemu.
Sadašnja faza primene tehničkih sredstava u računovod­stvu odlikuje se uvođenjem u računovodstvo računara i uređaja i pos­tupaka mikrografske obrade podataka. Opšti preduslovi za racionalno korišćenje računara u bilo kojoj oblasti rada su da se radi o: komplikovanim matematičkim obračunima, masovnim i tipskim promenama i da je neophodno višestruko soritiranje istih podataka po raznim os­novama. Mnogo je ovakvih poslova i, uglavnom, prisutni su u računo­vodstvima većine preduzeća.
Pri kompjuterskoj obradi podataka sav posao obavlja računar prema programu koji je ranije napisao i u računar uneo čovek. Predno­sti ovakvog načina rada su u brzini, tačnosti (koja zavisi ne samo od tačnosti ulaznih podataka već i od tačnosti programa za obradu), pre­glednosti, mogućnosti višestrukog pona-vljanja obrade, sortiranja po raznim osnovama itd. Sem navedenih razloga, uvođenje savremenih sredstava za obradu podataka nameće se kao imperativ i otuda što in­formacije treba da budu "slika" poslovne promene koja se odi-grala.
razvoj tehničkih sredstava
u računovodstvu
Tri su faze u primeni tehničkih sredstava (pa i računara) u raču­no-vodstvu.
U početku su se koristila sredstva za ručnu obradu: olovka, papir i lenjir. Kod ovakvog načina obavljanja poslova u računovodstvu sve operacije sprovodi čovek pomoću "programa" (šta, kad, kako i gde uraditi) koji je sadržan u njegovoj glavi (školovanjem i praksom nau­čen program), a glavni alat su olovka i papir. Produktivnost ovakvog rada uslovljena je isključivo sposobnostima čoveka da brzo misli, brzo računa i knjiži, i, pri tome, pravi malo grešaka (često se dešava da se utroši više vremena na iznalaženju grešaka nego na prvobitnom spro-vođenju obrade). U okviru ove faze pomoć u ručnom radu došla je od računskih mašina i od mehaničkih mašina, u kojima se sve obavljalo ručno. Brzina rada zavisila je isključivo od sposobnosti čoveka da brzo radi na mašini. Električne računske mašine (za sve četiri račun­ske radnje) predstavljale su dalju pomoć, povećavale su produktivnost rada, ali samo u operaciijama računanja. Njihova brzina uslovljena je brzinom okretanja zupčanika u mašini i sposobnostima čoveka da na tastaturi unosi podatke i daje instrukcije za njihovu obradu. Elektron­ski kalkulatori predstvljaju novu pomoć ručnom radu, ali i dalje samo za osnovne računske operacije, tako da brzina obrade podataka i dalje, uglavnom, samo zavisi od brzine rada čoveka.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]